DEČJI TUNEL ZA VEŽBANJE MOTORIKE

Glavne faze razvoja dinamičke ravnoteže

Pre 4. godine, deca moraju da nauče da se kreću u datom smeru tako što postepeno napreduju krećući se jednom nogom za drugom.

Sa 4 godine, deca mogu da hodanju jednu nogu pred drugom po gredi koja je jedan i po put veća od njihovo stopala.

U uzrastu od 6 godina, deca mogu da hodaju postavljajući pete pa prste na gredi koja je širine njihovih stopala.

Psihomotorni razvoj:

Dečji psihomotorni razvoj zavisi od kombinacije genetike, motoričkih veština i mentalnih sposobnosti.

Proizvod može da utiče na psihomotorni razvoj deteta, ukoliko podržava njihove motoričke veštine.

Postoji nekoliko aspekata motoričkih veština: telesna mapa, dinamička koordinacija, ravnoteža, koordinacija očiju i ruku, fine motoričke veštine i vremenska i prostorna struktura.

Šema tela

Mapa tela se odnosi na detetovu percepciju svog tela, što im omogućava da savladaju svoje pokrete i razviju samosvest. Razvija se na osnovu senzacija i radnji ("telo koje oseća, kreće") pre nego što im bude predstavljena i opisana ("telesna predstava", crtež osobe). Što se dete više kreće, to više uči da precizira svoju mapu tela i bolje se kreće.

KOORDINACIJA RUKE I OKA

Koordinacija oko-ruka uključuje radnje koje su potrebne za ciljanje delom ili celim telom: za malu decu, prateći put, zatim ciljajući prvo na velike predmete i mete rukama i nogama, pre nego što pređu na sve manje predmete i mete dok uče da kontrolišu svoje prste: sviranje klavira, navlačenje perli na žici, pisanje.

Vremenska i prostorna svest

Svest o vremenu i prostoru obuhvata sve ono što uključuje detetovu percepciju sebe u vremenu (pre/posle, ritmička aktivnost, dan/noć, godišnja doba itd.) i prostoru (ispred/iza, na/ispod, desno/levo itd.)